Пословна активност еврозоне се смањује како се страх враћа
- Композитни ПМИ еврозоне клизи испод 50 на територији контракције
- Производни сектори и немачка економија показују снагу
- Дефицит ЕУ и државни дуг нагло се повећавају на 11,4% БДП -а и 87,8% БДП -а
Европа се тренутно суочава са другим таласом вируса ЦОВИД-19 и поново намеће мере карантина које су ове године задавиле њен економски раст. Туробност додају знаци да препород већ утиче на њене економије. Флеш процене показују да се пословна активност променила и назадовала први пут од јуна почетком четвртог квартала. „Убрзани раст производне производње био је преплављен све већим погоршањем у услужном сектору усред растућих брига везаних за ЦОВИД-19“, наводи ИХС Маркит.
![Европа ПМИ](/f/815b4dbdfbba227c6833927cb005b67f.png)
Блиц ИХС Маркит Еурозоне Цомпосите ПМИ пао са 50,4 у септембру на 49,4 у октобру. Немачка је наставила са сталним опоравком на позадини свог моћног производног сектора чија је производња расла по стопи која је надмашила само два пута у скоро 25-годишњој историји истраживања. Активност сектора услуга пала је први пут у земљи од јуна. У другој по величини економији блока, Француској, економско погоршање се убрзало тако што је композитни ПМИ пао дубље на територији контракције на 47,3. од 48,5 у септембру.
Завод за статистику Европске уније јуче је објавио историјске податке о задуживању за регион. У другом кварталу, државни дефицит (десезониран) износио је 11,6% БДП-а у еврозони са 19 земаља и 11,4% БДП-а у Европској унији са 27 земаља у целини. Они представљају и највећи дефицит и највеће међумесечно повећање од 2002. године када су евиденције почеле.
![Дуг ЕУ](/f/c2f63f7985625e8f651ed2cbb5363aa0.png)
Односи државног дуга према БДП-у порасли су на 95,1%, односно 87,8% у еврозони, односно у ЕУ, на крају другог квартала. У поређењу са првим кварталом године, све земље ЕУ су забележиле повећање односа дуга према БДП-у. Највећи пораст забележен је на Кипру (+17,1 процентних поена - пп), Француској (+12,8 пп), Италији (+11,8 пп), Шпанија (+11,1 пп), Хрватска и Белгија (обе +11,0 пп), Словачка (+10,6 пп) и Грчка (+10,5) пп).
Асиметричан ефекат који је пандемија имала и несигурна економска ситуација у земљама попут Шпаније и Грчке покренути питање да ли би ЕУ требало да постане фискална унија или барем привремена фискална унија која ће је делити терет.