Фацебоокова казна од 1,3 милијарде долара једна је од највећих које је ЕУ наметнула против велике технологије

У најновијем покушају да се обузда велика технологија, Европска унија (ЕУ) наплатио трећу највећу казну икада против америчке технолошке компаније у понедељак када је наплатила Мета Платформе (МЕТА) 1,3 милијарде долара.

Пошто је Општа уредба о заштити података (ГДПР) имплементиран у пролеће 2018. године, ЕУ је агресивно кренула на велике технолошке компаније које блок види као антиконкурентне или подривају приватност корисничких података. Родитељ Фејсбука је прекршио правила о приватности података преневши податке европских корисника у Сједињене Државе, наводи блок.

Казна је пратила само две изречене против Гоогле матичног Алпхабет-а (ГООГЛ) у 2018. и 2017. години. То је највећа казна до сада ове године.

Ево како се догађаји од понедељка слажу у односу на пет највећих у ЕУ антитруст казне против великих технолошких компанија последњих година:

Гоогле, 2018: 5,1 милијарда долара

У јулу 2018, ЕУ је казнила Гугл са 5,1 милијарду долара због неконкурентне праксе у промовисању Андроид претраге мотора, који је имао више од 90% глобалног тржишног удела и користи се у отприлике 80% светског тржишта паметних телефона.

„Гугл је користио Андроид као средство да учврсти доминацију свог претраживача“, рекла је тада шефица антимонополског система Маргрет Вестагер.

У септембру прошле године, Европски суд правде (ЕЦЈ) са седиштем у Луксембургу потврдио пресуду, приклонивши се регулаторима ЕУ и потврђујући да је Гугл увео незаконита ограничења произвођачима Андроид уређаја. Суд је смањио казну на 4,13 милијарди долара након што је технолошки гигант склопио споразуме о подели прихода са произвођачима телефона и мрежним оператерима.

Гоогле, 2017: 2,7 милијарди долара

Гугл се суочио са сличном пресудом годину дана раније, када су регулатори ЕУ навели да је Гугл неправедно искористио своју доминантну позицију претраживача да промовише своје услуге куповине у поређењу. Регулатор је казнио Гугл са 2,42 милијарде евра, што је еквивалентно 2,7 милијарди долара.

Мета платформе, 2023: 1,3 милијарде долара

У понедељак је Европски одбор за заштиту података (ЕДПБ) казнио матичну Фацебоок Мета платформу са 1,2 милијарде евра (1,3 милијарде долара) због кршења правила блока о приватности података.

Регулатори из Ирске Комисије за заштиту података наредили су Фејсбуку да престане да преноси податке европских корисника у Сједињене Државе, где би могли да буду предмет експлоатације америчких шпијунских агенција.

Регулатор је навео да Фејсбук није испоштовао одлуку из 2020. године у којој је ЕУ поништила трансатлантски пакт о подацима који је био на снази од 2016. године, на основу заштите приватности података корисника.

Амазон, 2021: 888 милиона долара

У јулу 2021, суд ЕУ у Луксембургу казнио је Амазон (АМЗН) 746 милиона евра (888 милиона долара) за наводну обраду личних података кршењем Опште уредбе ЕУ о заштити података (ГДПР).

Компанија је негирала да је починила прекршаје, али се обавезала на промене у својој пословној пракси следеће године, укључујући уздржавање од коришћења података о продавцима који нису на јавном тржишту и обезбеђивање једнаког приступа његовом Приме и Буи Бок-у услуге.

Мета платформе, 2022: 400 милиона долара

Прошле године, Европски одбор за заштиту података казнио је Инстаграм, који је у власништву Мета Платформс-а, отприлике 400 милиона долара за наводно кршење европских закона о приватности података у вези са руковањем децом података. То је била највећа казна коју је издао ЕДПБ у то време и уследила је усред позива да се строжије заштити приватност малолетника на мрежи.