Када је пукао мехур на некретнинама?

Цијене некретнина у Сједињеним Државама су деценијама непрестано расле, а успоравање је узроковано само промјенама каматних стопа. Цене су временом расле како се повећавала потражња за власништвом над кућама кроз програме које је спонзорисала влада, заједно са општим осећањем да поседовање некретнина представља амерички сан. Хипотеке су постале доступне ширем кругу потрошача са програмима које нуди Фанние Мае, Фреддие Мац, и други, који су можда дали новац у руке неким неодговорним власницима кућа који су касније заостали у плаћању. Средином 1990-их и почетком 2000-их каматне стопе су остале у прихватљивом распону, што је учинило власништво још приступачнијим. Као и код других улагања, некретнине не би могле цијенити годину за годином таквим темпом заувијек, па је ускоро мјехурић пукао.

Слом се сигурно није догодио преко ноћи, али су почели да се дешавају гласни тутњави субприме хипотеке-они намењени потрошачима са кредитима који нису савршени-постали су 20% тржишта 2006. године. Неке банке су хипотекарне хипотеке ставиле у своје целокупно пословање, а почетком 2008. почеле су да се појављују закашњења у плаћању и неизмиривању обавеза у тако великом броју да су многе банке пропале. Тешки субприме портфељи брзо су оборили осигуравајућа друштва попут АИГ -а која су осигурала ове хипотеке. Збирке хипотека које су се користиле за улагања биле су у неиспуњењу обавеза, а институције као што су Лехман Бротхерс и Беар Стернс које су потписале, власништво и продаја многих таквих улагања забележило је пад вредности тако велике да су морали не само да затворе врата, већ су их и срушили други. У међувремену, повећане оврхе су почеле да умањују вредности оближњих домова, па се ланчана реакција проширила по земљи од 2008. до 2010. године.